Forenzička Analiza kašnjenja
Odabir metodologije analize kašnjenja
Poređenje planiranog i izvedenog programa
Dodavanje na planirani program
Opservacioni dinamički ažurirani metodi
Oduzimanje od izvedenog programa
Ugovorna analiza kašnjenja
Besplatne konsultacije
Izvođenje građevinskih projekata uključuje kompleksne odnose između ugovornih strana koji mogu da dovedu do višestrukih kašnjenja na projektima. Ova kašnjenja se mogu javiti istovremeno i često su prouzrokovana od strane različitih ugovornih strana. Prema tome, analiza kašnjenja koja se pokazuje poređenjem sa planiranom realizacijom projekta i kontrola nad pripremom odštetnih zahteva su nezaobilazni procesi koji zahtevaju efikasna sredstva i tehnike kako bi se rešili sporovi koji nastaju zbog pojave i uticaja ovih kašnjenja.
Nepristrasna i verodostojna raspodela odgovornosti za nastala kašnjenja je od vitalne važnosti za rešavanje svih građevinskih sporova. Međutim, prvo treba utvrditi uticaj kašnjenja na plan realizacije projekta, da bi se osigurala osnova za pripremu odštetnih
zahteva.
Detaljna i unificirana evaluacija svih aktivnosti i baznog plana, kojom će se proceniti ili modelirati uticaj ovih kašnjenja na vremenski okvir realizovanja projekta naziva se forenzička analiza kašnjenja. Članovi našeg tima su prošli kroz najbolje treninge na tržištu, koje vodi Kris Karson, jedan od vodećih stručnjaka na polju analize forenzičkih kašnjenja.
Odabir metodologije analize kašnjenja
Nije moguće unapred izvršiti izbor metodologije koja će se primeniti, jer nisu sve metodologije pogodne za određene odštetne zahteve. Između ostalog, ovo zavisi od ugovornih odredbi, nivoa detalja baznog plana, postojanja i kvaliteta regularnog ažuriranja plana, visine naknade štete koja se želi postići i raspoloživog budžeta za datu analizu kašnjenja.
Opširnije
Pre nego što započnemo konkretnu analizu kašnjenja, mi izvodimo takozvanu trijažu odštetnih zahteva, kojom ceo naš stručni tim vrši pregled ugovora, kvalitet izveštaja o progresu, kao i razmatranje svih drugih parametara koji su bitni u odabiru metodologije. Rezime izveštaja sa preporukom za upotrebu određene metodologije se zatim podnosi klijentu na odobrenje pre nego se započne sa analizom kašnjenja.
Mi se držimo nomenklature koja je definisana od strane AACE International (Asocijacija za Unapređenje Upravljanja Troškovima) i njihove preporučene metodologije br. 29R-03 gde je devet Metoda Implementacije Protokola (MIP) podeljeno po sledećim grupama:
Poređenje planiranog i izvedenog programa
(MIP 3.1 & MIP 3.2)
Ove dve metode su statičke opservacione metode kojima se upoređuje planirani program projekta izvedenim programom. Može se primeniti na manje složene projekte koji nisu imali izmene u sekvenci izvršenja planiranih aktivnosti na kritičnom putu. MIP3.1 koristi poređenje celog osnovnog plana izvođenja radova sa programom koji pokazuje izvedeno stanje radova, takođe za ceo projekat, dok MIP 3.2 koristi metod poređena u vremenskim periodima. Ove dve metodologije se primenjuju na jednostavnijim projektima u kojima logika završnih radova ne odstupa mnogo od logike osnovnog plana projekta i gde je kritični put redosleda aktivnosti ostao nepromenjen tokom celog trajanja projekta.
Opservacioni dinamički ažurirani metodi
(MIP 3.3, MIP 3.4 & MIP 3.5)
Ova grupa metoda je opservaciona što znači da nema nikakve izmene u planovima, bilo dodavanjem ili oduzimanjem aktivnosti ili pri korišćenju ažuriranih planova. Ove metode se takođe smatraju dinamičkim jer se kritičan put koji je bio u polaznom planu može menjati u toku izvodjenja projekta. Ove metode su stoga pogodne za primenu na većini kompleksnih projekata gde se moraju uzimati u obzir paralelna kašnjenja, ubrzavanja i usporavanja nekritičnih radova.
Opširnije
MIP 3.3 (Originalna) Ova metoda upoređuje bazni plan sa izvedenim stanjem u različitim vremenskim periodima (vremenskim prozorima) bez razdvajanja izmena nastalih napredovanjem kao i izmena nastalih promenom logike u procesu ažuriranju plana.
MIP 3.4 (Podeljena) Ova metoda razdvaja izmene nastale u ažuriranju plana uzrokovane dokumentovanjem napretka, kao i one prouzrokovane menjanjem logike Programa.
MIP 3.5 (Interpolirana) To je metoda ponovnog kreiranja novog ažuriranog baznog plana iz dva postojeća. Primenjuje se kada ne postoji dovoljno ažuriranih informacija o projektu.
Dodavanje na planirani program
(MIP 3.6 & MIP 3.7)
Ove dve metode se nazivaju modeliranim tehnikama jer se njima vrši procena izmenjenih planova koji nastaju usled dodavanja niza aktivnosti (fragneta, od engleskih reci fragmented network) i predstavljaju modelirani događaj koji je izazvao kašnjenje. Obe metode su hipotetičke, te stoga zahtevaju izvestan nivo saglasnosti oko izbora fragneta od strane ugovornih strana koje su u sporu.
Opširnije
MIP 3.6 (Dodavanje na bazni plan) je pojedinačna metoda, uzima u obzir samo jedan osnovni plan (statički tip metode) i kompletno se bazira na inicijalnom planu izvođenja radova.
MIP 3.7 (Analiza vremenskih posledica) je dinamička metoda jer koristi ažurirane planove. Smatra se da je ovo najpreciznija metoda, pa je zbog toga preporučljiva za primenu i od strane Protokola kašnjenja izdatog od Udruženja Građevinskog Prava Velike Britanije (SCL Protocol).
Oduzimanje od izvedenog programa
(MIP 3.8 & MIP 3.9)
Ove dve metode se oslanjaju samo na programe izvedenog stanja. Pravljenje logike između već realizovanih aktivnosti projekta čini ih u velikoj meri previše kompleksnim i podložnim manipulisanju.
MIP 3.8 Jednostruka metoda oduzimanja od programa izvedenog stanja sastoji se od toga da se izvedeni program usvaja kao početno stanje; od njega se redom oduzimaju stvarni događaji koji su izazvali kašnjenja, pa se potom analizira rezultujući kritični put i određuje promena datuma završetka radova.
Opširnije
MIP 3.9 Višestruka metoda se bazira na korišćenju nekoliko različitih izvedenih Programa, gde svaki od njih predstavlja poseban vremenski prozor. Ovo je jedna od najsloženijih metoda analize forenzičkih planova projekata i zahteva dugo angažovanje stručnjaka za planiranje.
Naši stručnjaci iz ove oblasti rade na tome da, u zavisnosti od vrste odštetnog zahteva i dostupne dokumentacije, tačno odrede koja metodologija analize kašnjenja je najprikladnija.
Ugovorna analiza kašnjenja
Rezultati analize forenzičkog kašnjenja samo pokazuju koliki uticaj određeni događaj kašnjenja ima na plan završetka projekta u celini. Ovakve informacije su relevantne radi proračuna posledice kašnjenja na završetak radova, ali nisu dovoljne za pripremu odštetnog zahteva. Odgovornost za svako nastalo odlaganje završetka radova mora da bude jasno određena u pripremi odštetnog zahteva, a ponekad se zahteva i tumačenje od strane naših pravnih savetnika. Ovakva usluga ide uporedo sa procesom forenzičke analize kašnjenja i mi možemo da vam obezbedimo celokupan paket usluga za vršenje kompletne procene kašnjenja u izvođenju radova, koji će rezultirati procesom pripreme odštetnog zahteva.
Naši eksperti u oblasti forenzičke analize kašnjenja
Nebojsa Pavlovic
Nebojsa has more than 20 years of experience working in major civil engineering and resources, water infrastructure projects throughout the Middle East, Cyprus and Balkans as a designer and as a consultant gaining hands-on experience from the ground up.
Waqar Nazir
A Senior Manager with widespread international experience of 20+ years in Project Management, Dispute Resolution, Contracts / Commercial Administration, Construction Claims, Project Controls, Construction Law, and Forensic Delay Analysis on large-scale construction projects.
Yashwant Mishra
Yashwant has more than 30 years of experience working in major civil engineering and resources, infrastructure projects along with few building and oil & gas projects as a Project Planner, Scheduler and Civil Engineer working with lead international firms.